“SUTRA MI JE OCU ROĐENDAN, NEMAM NIGDJE DINARA DA MU UZMEM POKLON”

Sutra mi je ocu rođendan, nemam nigdje dinara da mu uzmem poklon.

Mama je uzela brašno i puding, da napravi krempitu, jer za tortu nemamo.

I da zamijesi kiflice. Dođemo kući, naš pas je skočio i kesu od pudinga i od brašna je pocijepao i počeo da halapljivo jede prah.

Jer ni njega ne možemo kvalitetno da nahranimo.

Gladni mi, gladan pas. Inače zaposleni su mi i mama i tata, tata ne prima platu mjesecima, mama radi kao frizer i nema ni tu posla.

A ja idem u školu, i mlađi brat. Umirem u sebi jer ne mogu finansijski da pomognem nikako.

Ćutim i sve gutam u sebi, a moj jastuk zna kako mi je.

Nikome ne želim da kažem ovo. Ne želim ničije sažaljenje.

Zato molim vas, nemojte da vam najveća briga bude oko ljubavi,

oko ispita, oko toga šta vam drugi ljudi kažu
Izvor: novi.ba