Svi smo hiljadu putu čuli da šećer izaziva hiperaktivnost, da je crni hljeb zdraviji od bijelog, da gazirani sokovi izazivaju dijabetes i da pretjerano gledanje TV-a uništava vid… Međutim, da li ste se zapitali koliko je sve to zapravo tačno? Nastavite da čitate i saznajte!
1. Da li maslinovo ulje spriječava srčana oboljenja?
Kratak odgovor: da.
Maslinovo ulje je dobro za zdravlje zbog polifenola, antioksidanata koji smanjuju rizik od srčanih oboljenja i raka.
Međutim, da bi maslinovo ulje zaista bilo ljekovito, morate da kupite svježe ulje visokog kvaliteta, koje sadrži visok nivo polifenola. Većina maslinovog ulja dostupnog u prodaji sadrži niski nivo polifenola zbog loše obrade maslina i nepravilnog skladištenja.
2. Da li su sirupi za kašalj djelotvorni?
Kratak odgovor: ne.
Ljekari su se 2006. složili da većina sirupa za kašalj nije djelotvorna. Ovi obojeni sirupi uglavnom sadrže premale doze kodeina i dekstrometorfana da bi bili efikasni.
Izgleda da su djelotvorni samo sirupi koji sadrže starije antihistaminike.
3. Da li šećer izaziva hiperaktivnost?
Kratak odgovor: ne.
Studija iz 1996. koja je objedinila rezultate 23 istraživanja zaključila je da šećer ne dovodi ni do kakvih “bihevioralnih i kognitivnih promjena kod djece”.
Prastari mit da se djeca nemirno ponašaju kada pojedu veće količine slatkiša, kolača i drugih grickalica može se povezati sa vrstom situacija u kojima se ovakve đakonije obično služe. Na primjer, djeca su mnogo živahnija za vriheme rođendana i praznika, kada su im slatkiši mnogo dostupniji.
4. Da li gazirani sokovi dovode do dijabetesa?
Kratak odgovor: da.
Velika studija Američkog medicinskog udruženja iz 2004. otkrila je da su žene koje su pile jedan ili više gaziranih sokova dnevno imale 83% veće šanse da dobiju dijabetes tipa 2 od onih koje su ih konzumirale samo jednom mesečno.
5. Da li vam je potrebna krema za sunčanje s faktorom većim od 30?
Kratak odgovor: ne.
Kreme za sunčanje s faktorom zaštite 30 SPF blokiraju oko 97% ultraljubičastih zraka, dok one s faktorom preko 30 blokiraju između 97% i 98%.
Od jačine faktora mnogo je bitnije da koristite kremu s “širokim spektrom” zaštite (ona koja blokira i UVB i UVA zrake). Takođe je bitno da nanesete dovoljnu količinu kreme da bi ona djelovala kako treba.
6. Da li monosodijum glutamat iz kineske hrane izaziva glavobolje?
Kratak odgovor: ne.
Revizija 40 kliničkih istraživanja objavljena 2006. ustanovila je da ranija istraživanja “ne dokazuju da postoji veza između konzumiranja monosodijum glutamata i simptoma kao što su glavobolje i napadi astme”.
7. Da li orašasti plodovi goje?
Kratak odgovor: ne.
Oko 75% orašastih plodova čine masti. Međutim, ne znači da masti goje. Mnogo bitniji faktor jeste veličina porcije, a orašasti plodovi su puni zdravih masnoća koje brzo zasite. Takođe su odličan izvor proteina i vlakana.
Jedno istraživanje je čak otkrilo da bademi sadrže 20% manje kalorija nego što se ranije mislilo zato što se masnoće koje sadrže brzo izlučuju iz tijela.
8. Da li je hodanje efikasno koliko i trčanje?
Kratak odgovor: da.
Istraživanja su pokazala da je vrijeme vježbanja (tj. količina kalorija koje sagorite) važnije od intenziteta vežbanja. Trčanje jeste efikasniji oblik vežbanja, ali ne nužno i bolji.
Rezultati šestogodišnjeg istraživanja objavljeni aprila prošle godine pokazali su da su hodanje srednjom brzinom i trčanje skoro podjednako efikasni ukoliko se utroši ista količina energije.
9. Da li su voćni sokovi zdravi koliko i voće?
Kratak odgovor: ne.
Zdravije je pojesti cijelu voćku nego popiti svježe cijeđeni sok iste voćke. Kada se voće iscijedi, odstranjuju se kora i veći dio pulpe i gube se brojni zdravi sastojci kao što su vlakna, kalcijum, vitamin C i drugi antioksidanti.
Na primjer, čaša soka od pomorandže koja sadrži 69 kalorija ima 0,3 grama vlakana i 16 miligrama kalcijuma, dok pomorandža s istim brojem kalorija sadrži 3,1 grama vlakana i 60 miligrama kalcijuma.
10. Da li su svi crni hljebovi bolji od bijelih hljebova?
Kratak odgovor: ne.
Nisu svi crni hljebovi isti. Crni hljebovi napravljeni od cijelog zrna jesu zdraviliji od bijelog hleba, ali neki crni hlebovi su samo obojeni bijeli hljeb.
11. Da li se možete razboleti u đakuziju?
Kratak odgovor: da.
Đakuziji, pogotovo oni u spa centrima, teretanama i hotelima pravo su leglo bakterija. Voda u njima nije dovoljno topla da uništi bakterije, a prave je temperature za još brže razmnožavanje mikroba. Iako se u đakuzije stavlja hlor, ovo sredstvo za dezinfekciju se tu brže razlaže zbog toplote, nego u bazenima.
12. Da li kafa izaziva rak?
Kratak odgovor: ne.
Istraživanje iz 80-ih je kafu dovelo u vezu s nastankom raka pankreasa, ali su preliminarni rezultati ovog istraživanja kasnije opovrgnuti.
Nedavne studije su pokazale da kafa može imati brojne pozitivne efekte na zdravlje – smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2, Parkinsonove bolesti, raka jetre, pa čak i samoubistava.
13. Da li jaja podižu nivo holesterola?
Kratak odgovor: ne.
Iako su žumanca bogata holesterolaom, istraživanja su pokazala da zasićene masti imaju mnogo veći uticaj na povećanje holesterola u krvi nego hrana koja sadrži holesterol.
14. Da li možete popiti previše vode?
Kratak odgovor: da.
Izuzetno rijetko se dešava da neko umre od previše vode, ali moguće je. Sportistima se najčešće dešava da pretjeraju s vodom. Prevelika količina vode dovodi do rastvaranja natrijuma u krvi, što izaziva hiponatremiju. Simptomi hiponatremije uključuju mučninu i pometenost, a u ekstremnim slučajevima mogu dovesti do epileptičnih napada i smrti.
Da biste ovo izbjegli, pijte tečnosti s elektrolitima kada intenzivno vežbate.
15. Da li jogurt pomaže s digestivnim problemima?
Kratak odgovor: da.
Digestivni trakt je pun mikroorganizama, od kojih su neki dobri, a neki loši. Jogurt sadrži dobre bakterije, koje se uopšteno nazivaju probiotici i pomažu u održavanju balansa. Probiotici pomažu s brojnim gastrointestinalnim problemima, uključujući zatvor i dijareju.
16. Da li paste za izbeljivanje zuba izbjeljuju zube bolje od običnih pasti?
Kratak odgovor: ne.
Paste za izbjeljivanje obično sadrže perokside i druga jaka abrazivna sredstva koja čine da zubi izgledaju bjelje time što uklanjaju mrlje. Za razliku od traka i gelova za izbeljivanje koji sadrže izbeljivače, ove paste zapravo ne mijenjaju boju zuba.
17. Da li je bezbedno u mikrotalasnu stavljati hranu u plastičnim posudama?
Kratak odgovor: da.
Međutim, na plastičnoj posudi trebalo bi da piše da je bezbijedna za mikrotalasnu. Ovo znači da je posuda testirana i da hemikalije od kojih je plastika napravljena neće procurjeti u hranu za vrijeme zagrijavanja u mikrotalasnoj. Ako hemikalije procure u hranu, njihova količina je zanemarljiva i ne ugrožava zdravlje.
Plastične kese za kupovinu, kao i većina plastičnih ambalaža za margarin, jogurt i krem sir nisu bezbijedne za grejanje u mikrotalasnoj.
18. Da li glednje TV-a može da vam pokvari vid?
Kratak odgovor: ne.
Ovaj zastarjeli mit je potpuno netačan. Televizori su prije 50-ih emitovali radijaciju koja je mogla da poveća rizik za probleme s vidom nakon preteranog gledanja. Moderni TV aparati imaju zaštitu koja blokira ovo štetno zračenje.
19. Da li je crno vino zdravije od bijelog?
Kratak odgovor: da.
Crno vino sadrži mnogo više resveratrola, antioksidanta koji se nalazi u kori zrna grožđa i pomaže u borbi s bolestima koje se dovode u vezu sa starenjem.
20. Da li je flaširana voda bolja od vode iz slavine?
Kratak odgovor: ne.
Nedavna studija Univerziteta Glazgov otkrila je da je veća vjerovatnoća da će flaširana voda biti kontaminirana nego voda iz slavine. Flaširana i voda iz slavine obično dolaze iz istih izvora – izdana, prirodnih izvora i jezera. Dok se voda iz vodovoda testira na kontaminante svakog dana, proizvođači flaširane vode su u obavezi da svoju vodu testiraju na samo određene kontaminante, i to samo na nedeljnom, mjesečnom ili čak godišnjem nivou.
IZVORwww.fokuzz.com
Istraživanja su pokazala da je vrijeme vježbanja (tj. količina kalorija koje sagorite) važnije od intenziteta vežbanja. Trčanje jeste efikasniji oblik vežbanja, ali ne nužno i bolji.
Rezultati šestogodišnjeg istraživanja objavljeni aprila prošle godine pokazali su da su hodanje srednjom brzinom i trčanje skoro podjednako efikasni ukoliko se utroši ista količina energije.
9. Da li su voćni sokovi zdravi koliko i voće?
Kratak odgovor: ne.
Zdravije je pojesti cijelu voćku nego popiti svježe cijeđeni sok iste voćke. Kada se voće iscijedi, odstranjuju se kora i veći dio pulpe i gube se brojni zdravi sastojci kao što su vlakna, kalcijum, vitamin C i drugi antioksidanti.
Na primjer, čaša soka od pomorandže koja sadrži 69 kalorija ima 0,3 grama vlakana i 16 miligrama kalcijuma, dok pomorandža s istim brojem kalorija sadrži 3,1 grama vlakana i 60 miligrama kalcijuma.
10. Da li su svi crni hljebovi bolji od bijelih hljebova?
Kratak odgovor: ne.
Nisu svi crni hljebovi isti. Crni hljebovi napravljeni od cijelog zrna jesu zdraviliji od bijelog hleba, ali neki crni hlebovi su samo obojeni bijeli hljeb.
11. Da li se možete razboleti u đakuziju?
Kratak odgovor: da.
Đakuziji, pogotovo oni u spa centrima, teretanama i hotelima pravo su leglo bakterija. Voda u njima nije dovoljno topla da uništi bakterije, a prave je temperature za još brže razmnožavanje mikroba. Iako se u đakuzije stavlja hlor, ovo sredstvo za dezinfekciju se tu brže razlaže zbog toplote, nego u bazenima.
12. Da li kafa izaziva rak?
Kratak odgovor: ne.
Istraživanje iz 80-ih je kafu dovelo u vezu s nastankom raka pankreasa, ali su preliminarni rezultati ovog istraživanja kasnije opovrgnuti.
Nedavne studije su pokazale da kafa može imati brojne pozitivne efekte na zdravlje – smanjuje rizik od dijabetesa tipa 2, Parkinsonove bolesti, raka jetre, pa čak i samoubistava.
13. Da li jaja podižu nivo holesterola?
Kratak odgovor: ne.
Iako su žumanca bogata holesterolaom, istraživanja su pokazala da zasićene masti imaju mnogo veći uticaj na povećanje holesterola u krvi nego hrana koja sadrži holesterol.
14. Da li možete popiti previše vode?
Kratak odgovor: da.
Izuzetno rijetko se dešava da neko umre od previše vode, ali moguće je. Sportistima se najčešće dešava da pretjeraju s vodom. Prevelika količina vode dovodi do rastvaranja natrijuma u krvi, što izaziva hiponatremiju. Simptomi hiponatremije uključuju mučninu i pometenost, a u ekstremnim slučajevima mogu dovesti do epileptičnih napada i smrti.
Da biste ovo izbjegli, pijte tečnosti s elektrolitima kada intenzivno vežbate.
15. Da li jogurt pomaže s digestivnim problemima?
Kratak odgovor: da.
Digestivni trakt je pun mikroorganizama, od kojih su neki dobri, a neki loši. Jogurt sadrži dobre bakterije, koje se uopšteno nazivaju probiotici i pomažu u održavanju balansa. Probiotici pomažu s brojnim gastrointestinalnim problemima, uključujući zatvor i dijareju.
16. Da li paste za izbeljivanje zuba izbjeljuju zube bolje od običnih pasti?
Kratak odgovor: ne.
Paste za izbjeljivanje obično sadrže perokside i druga jaka abrazivna sredstva koja čine da zubi izgledaju bjelje time što uklanjaju mrlje. Za razliku od traka i gelova za izbeljivanje koji sadrže izbeljivače, ove paste zapravo ne mijenjaju boju zuba.
17. Da li je bezbedno u mikrotalasnu stavljati hranu u plastičnim posudama?
Kratak odgovor: da.
Međutim, na plastičnoj posudi trebalo bi da piše da je bezbijedna za mikrotalasnu. Ovo znači da je posuda testirana i da hemikalije od kojih je plastika napravljena neće procurjeti u hranu za vrijeme zagrijavanja u mikrotalasnoj. Ako hemikalije procure u hranu, njihova količina je zanemarljiva i ne ugrožava zdravlje.
Plastične kese za kupovinu, kao i većina plastičnih ambalaža za margarin, jogurt i krem sir nisu bezbijedne za grejanje u mikrotalasnoj.
18. Da li glednje TV-a može da vam pokvari vid?
Kratak odgovor: ne.
Ovaj zastarjeli mit je potpuno netačan. Televizori su prije 50-ih emitovali radijaciju koja je mogla da poveća rizik za probleme s vidom nakon preteranog gledanja. Moderni TV aparati imaju zaštitu koja blokira ovo štetno zračenje.
19. Da li je crno vino zdravije od bijelog?
Kratak odgovor: da.
Crno vino sadrži mnogo više resveratrola, antioksidanta koji se nalazi u kori zrna grožđa i pomaže u borbi s bolestima koje se dovode u vezu sa starenjem.
20. Da li je flaširana voda bolja od vode iz slavine?
Kratak odgovor: ne.
Nedavna studija Univerziteta Glazgov otkrila je da je veća vjerovatnoća da će flaširana voda biti kontaminirana nego voda iz slavine. Flaširana i voda iz slavine obično dolaze iz istih izvora – izdana, prirodnih izvora i jezera. Dok se voda iz vodovoda testira na kontaminante svakog dana, proizvođači flaširane vode su u obavezi da svoju vodu testiraju na samo određene kontaminante, i to samo na nedeljnom, mjesečnom ili čak godišnjem nivou.
IZVORwww.fokuzz.com
No comments:
Post a Comment