Sunday, 13 November 2016

OVA BAKA JE NAJVEĆA CARICA: Kad joj je unuk diplomirao, poklonila mu je NAJJAČI POKLON NA SVIJETU

Pilotsku akademiju “Pegaz” i njihovu družinu za tandem skok “Beograd” smeštenom na sportskom aerodromu Lisičji jarak, svake godine poseti oko 300 ljudi sa ciljem da se ostvare u ulozi padobranaca.

Instruktorka letenja Tamara Aćimčev kaže da je popularnost tandem skokova sve veća i da raste broj onih koji bi da iskuse kako izgleda slobodno padati 220 km/h sa visine od 3.000 metara čitavih 40 sekundi, a posle pet minuta jezditi vazduhom pričvršćen za padobranom.
– Najčešće nam dolaze ljudi iz Tunisa, Kine, Norveške i Turske. Kažu da dobijaju isti kvalitet, a za manje para – ispričala je ona.
Željko Đurđev (46) je nekadašnji saobraćajni policajac koji je padobranstvo zavoleo zbog komšije padobranca kao 14-ogodišnji dečak.
– To je za mene najveća ljubav. Čak i posle skoro 3.000 skokova i dalje doživljavam adrenalin. Iskustvo prvog skoka ne može da se poredi ni sa prvim poljupcem – otkriva ovaj Kikinđanin koji se iskakanjem iz aviona bavi već 30 godina.
On dodaje da nije bilo nikog ko je imao loše iskustvo prilikom iskakanja, kao i da su žene češće odlučuju za tandem skokove i da su dosta hrabrije od muškaraca.
– Zainteresovani najčešće imaju između 20 i 30 godina, ali imali smo i devojčicu iz Rusije koja je skočila sa 14 godina, dok su najstariji bili penzioneri – baba i deda od 65 godina. Ljudi donose odluku za ovu akciju iz najrazličitijih razloga, poput veridbi, rođendana, poklona iznenađenja, mnogi žele sebe da časte i da ostvare stari san – objašnjava Željko i dodaje da se niko nije predomislio prilikom iskakanja.
Ali, reakcije u vazduhu su raznolike.

– Neki vrište, pojedini ne mogu da dođu do reči, ćute, dok ima i onih koji usta ne zatvraju od nervoze – kaže ovaj padobranac i dodaje da je najbitnije da se razvije povrenje između instruktora i skakača, jer se tada oslobađaju svih strahova i nelagodnosti.
Padobranac Darko dodaje da je univerzalni pozdrav koji važi u ovoj družini “plavo nebo” i da posle 22 godine od prvog skoka, i pored toga što mu se tandem partner ispovraćao na kraju leta, ipak “mnogo voli svoj posao!”.
Da je skok padobranom jedno od obaveznih stvari koje treba uraditi u životu, potvrđuje i student Miloš (25), koji se zajedno sa mnom našao u “cesni 128″.
– Ovde sam jer sam položio poslednji ispit na fakultetu i baka Ceca mi je uplatila skok padobranom. Pozdrav za nju! – rekao je Miloš, koji će, baš kao i ja, dugo pamtiti ovo neverovatno iskustvo.
Telgraf.rs

No comments:

Post a Comment