Jako lepa misao koja nas navodi da još jednom izrazimo divljenje prema najsloženijem prirodnom prcesu koji nam je Bog podario, stvaranju života (čoveka). Posmatrajmo samo kako od jedne jedine ćelije nastaje predivno živo ljudsko biće, zvuči fascinantno.
Kao što obično biva u prirodi sve funkcioniše savršeno dok se ne umeša ono biće zbog koga je priroda i stvorena- čovek. Stavljajući se na mesto Tvorca (Boga,kreatora prirode- svako će pronaći odgvarajuću reč shodno svom verskom ubedjenju) pokušava da kreira stvarnost onako, i samo onako kako njemu odgovara, i što je najtužnije upeva u tome. To je otišlo toliko daleko da smo pronašli način za legalno i zakonski ispravno ubistvo, zvano abortus.
Oko toga se vodi puno polemike. Uglavnom se sve svodi to da li je legalizovano od strane države, i da li je greh gledajući sa verskog aspekta. Ali, ostavimo to po strani. Hajde da se zapitamo da li je moralno ili ne. Jer ako je nesto legalno, ne znači samim tim i da je moralno. A sa druge strane, ako nije legalno ne znači da neće biti onih doktora koji će svoje dzepove puniti novcem, a kese za smedje nerodjenom decom. Takodje, skoro sve religije se zalazu za zabranu abortusa, ali nije nužno da svi ljudi budu verujući, postoje i ateisti.
Zato, želim da prodiskutujemo o abortusu rečima koje će razumeti svi ljudi, bez obzira na njihovo religijsko ili filozofsko opredeljenje, ili zakonsku regulativu mesta u kom žive.
Sa medicinske strane gledano do 3. meseca trudnoće postoji embrion koji nema razvijene organe, receptore za bol, osećaj,itd. Pa shodno tome mnogi ljudi žive u ubedjenju da ne rade ništa strašno, Jer embrion nema odlike ljudskog bića, ni ne zna šta ga je snašlo.
Ako je ova tvrdanja u potpunosti tačna, hajde onda da napravimo poredjenje.
Sa jedne strane ćemo staviti embrion koji je tek začet, i sa druge strane osobu koja je u komi i moždano je na nivou embriona (nema moždane funkcije,nema osećaj za bol…). I da li imamo pravo da uzmemo sataru u ruke i raskomadamo osobu koja je u komi? NEMAMO!!! Prvo ćemo odgovarati pred zakonom, ali pošto smo rekli da nećemo o zakonu taj deo ćemo zanemariti. Drugo, svako ko ima bar gram osećaja i emocije će nas žestoko osuditi. Razni borci za ljudska prava će nas pitati;”Pa,da li je razlog to što neko ne može da se brani, da mora da umre. Ili, još gore da bude ubijen na najgori mogući način?” Dakle, ako ovo uradimo uradili bismo nešto što je krajnje nemoralno, neljudski i za svaku osudu. Jer,mi nismo nikome ni podarili život, pa nemamo pravo ni oduzeti isti. Slažete se, naravno….
o što trenutno nije formirano ljudsko biće, ne znači da neće biti. Već koliko sutra dobiće srce, nogice, rukice, za koji dan,mesec načinice prve pokrete, čuće svoju omiljenu melodiju- glas svoje mame. To što je na pocetku samo jedna celija mu ne oduzima pravo na zivot, vec nas podstice da sa divljenjem učestvujemo u predivnom procesu. Ta “ćelija” od prvog trenutka ima zapisan dnk u sebi i već odredjen pol, boju kose, očiju, osobine… Sve je već odredjeno,samo trebamo dopustiti da se dogodi. Ali ne, mi sebi dajemo za pravo da MI odlučimo da li neko ima pravo na život.
Da li je to moralno?
Ostaviću vas da sami date odgovor.
Ali, da pre toga razjasnimo još jednu nedoumicu.Vi imate pravo da odlučite šta ćete činiti sa vašim telom. To je neosporno. Ali, embrion je novo “telo” koje se samo nalazi u vašem. Nije vaše vlasništvo. Niste mu vi dali život. Vi ste samo svesno pomogli prirodi da stvori novi život. Kažem svesno,jer danas postoji toliko načina da odbijete da saradjujete sa prirodom u pomenutom procesu.
I za kraj, dragi moji:
-Kada ugledate dve linije na testu setite se svih parova koji pokušavaju godinama da dobiju bebu i ne ide im. Setete se njihovih suza, plača, neprospavanih noći i tuge kojoj su izloženi. Zamislte šta bi oni dali da su na vašem mestu. Nažalost, nisu svi te sreće da budu izabrani za tako uzvišenu stvar, a oni koji jesu je odbaciju nastavljajući dalje kao ništa nije bilo. A,bilo je. Jedan život se ugasio, i to najgori mogući način. Jedno veselo dete je moglo da trči oko vas,da vas zove “mama”, ali vi ste izabrali brutalnu smrt umesto života. Eto, to je abortus. Zapitajmo se jos jednom DA LI JE MORALNO? Pošto smo se mi već rodili, da li je moralno drugima uskratiti tu priliku?
Kada ugledate dve linije na testu,pogledajte u bilo koju bebu. Takva će biti vaša. Imate li srca da je ubijete?
Živimo u zemlji gde nam svake godine pričaju da će za naredne dve biti bolje, gde porodilišta u nekim mestima više liče na napuštena mesta iz horor filmova, a doktori na Frankenstajna, gde porodice imaju dane kad svi ukućani dele pola hleba, gde trudnice dobijaju otkaz na poslu samo zato jer su ostale trudne- i to jeste naša tužna realnost. I svima nama sve ovo prodje kroz glavu kada saznamo pedivnu vest.
Ali ništa od ovoga, pa ni mnogo gore situacije nisu opravdanje za ubistvo. Shvatimo da nemamo izbor. NE POSTOJI IZBOR, JER ŽIVOT JE VEĆ STVOREN. Ali ljubav i radost koju nosimo u sebi je svemoćna, samo joj trebamo dopustiti da pridje našem srcu. Ta ljubav posuduje moć koja će nam dati neverovatnu snagu za koju nismo ni znali da je imamo. Uz tu ljubav ne postoji ni jedna situacija koja se ne može prebroditi i rešiti. Dozvolite joj da udje u vaše srce, i tada ćete shvatiti da ste pored svih životnih problema ipak najsrećnije biće na svetu. Izabrani ste da stvorite NOVI život, radujte se tome sa zahvalnošću. I zapamtite, život nije stvoren da bi ste ga vi ubili!!!
PRIČU NAM JE POSLALA MAMA MAJA . SVA PRAVA NA PRIČU ZADRŽAVA KUĆNI LEKAR GDJE MOŽETE PROČITATI SVE DETALJE
A, da vas pitam sada gde su vam emocije kada je u pitanju ubistvo bespomoćnog stvorenja, koje će za razliku od ove osobe u komi napredovati, razviti se i postati čovek jednog dana? Gde su emocije kada se odlučimo da ubijemo nekog ko nas na instiktivnom nivou voli više od svega. Taj neko nema još ni jedan organ, ni jednu moždanu funkciju ali ima bezgraničnu ljubav prema nama, a mi ga ubijamo..
No comments:
Post a Comment